Rođenje bebe i boravak u porodilištu

Nazad

Šta je porodilište?

Porodilište je posebno opremljen prostor u okviru Zdravstvene ustanove koji je namenjen rađanju beba i njenom boravku u prvim danima života.

 

Kada se rađaju bebe?

Na vreme rođene bebe su one koje se rode od početka 38. do kraja 41. nedelje gestacije. Ovo predstavlja deseti lunarni, odnosno deveti kalendarski mesec trudnoće. Bebe koje se rode u ovom periodu nazivamo donešenim.
Bebe rođene pre navršene 37. nedelje gestacije su nedonešene, pre vremena rođene, dok su bebe koje se rode nakon navršene 41. nedelje gestacije prenešene.

 

Kako se rađaju bebe?

Osim što ih na svet "donose rode", bebe se mogu roditi prirodnim, tj. vaginalnim putem, ili carskim rezom koji podrazumeva hiruški zahvat kojim lekar na prednjem trbušnom zidu otvara put rođenju bebe.

 

Vaš prvi susret sa novorođenom bebom!

Ukoliko se beba rodi prirodnim putem, ili se tokom carskog reza primeni posebna vrsta anestezije, bebu ćete videti odmah po rođenju. Kod standardno vođene procedure carskog reza prvi susret sa bebom uslediće nakon buđenja mame iz anestezije. U svakom slučaju prvi susret je praćen snažnim emocijama!

 

Šta se dešava nakon bebinog rođenja?

Pre nego što ugledate svoju bebu, ukoliko niste pod dejstvom anestezije, čućete je kako snažno plače. To je jedini put u životu kada ćete se radovati njenom plaču.
Neposredno po bebinom rodjenju obavlja se presecanje pupčane vrpce, beba se prihvata u toplu, sterilnu tkaninu i prinosi mami. Potom se odnosi do posebno opremljenog i zagrejanog stola za njeno dalje zbrinjavanje u prostoru za novorođene bebe.
Laganim, nežnim pokretima suši se bebina vlažna koža, babica podvezuje ostatak pupčane vrpce, pedijatar odstranjuje višak tečnosti iz gornjih disajnih puteva i stiče uvid u vitalnost bebe. Procenjuje boju bebine kože, reakciju na nadražaj, mišićni tonus, broj i pravilnost disanja i srčanih otkucaja. Ovo se boduje, sabira i beba na isteku prvog minuta dobija prvu ocenu, takozvani APGAR score, čije vrednosti od 8 do 10 govore u prilog vitalnog novorođenčeta.

Sledi obrada ostatka pupčanika i njegova zaštita sterilnom gazom natopljenom antiseptičnim rastvorom. Meri se težina, dužina, obim glave i grudnog koša novorođenčeta i po potrebi obavlja prvo kupanje. Beba dobijaju identifikacionu narukvicu, koja je, osim po veličini, identična onoj koju dobija i mama.

Pedijatar obavlja prvi kompletan klinički pregled novorođenčeta i upisuje ga u bebinu istoriju, zajedno sa drugim bitnim podacima koji se tiču mamine trudnoće i bebine porodice. Na isteku petog minuta bebi se ponovo procenjuje APGAR score čije vrednosti od 8 do 10 govore u prilog dobro adaptiranog novorođenčeta.

Sledi profilaktična primena antiseptičnih ili antibiotskih kapi koje se ukapavaju lokalno u oči. Beba potom u cilju prevencije ozbiljnih krvarenja obavezno prima vitamin K u butni mišić jedne noge. U skladu sa protokolom u butni mišić druge noge prima prvu dozu vakcine protiv Hepatitisa B. Oblači se i utopljava i time se završava takozvani primarni tretman novorođenčeta. Uzorak krvi iz pupčanika šalje se u laboratoriju radi određivanja krvne grupe i sagledavanja pokazatelja gasne razmene, a uzorak aspirata nazofarinksa na rutinski bakteriološki pregled.

 

Temperaturno okruženje bebe!

Osim neposredno po rođenju, kada je potrebno da temperatura u bebinom okruženju bude 26 do 28 0C, uobičajena temperatura prostorije u kojoj beba kasnije boravi treba da bude između 20 i 22 0 C. Kada se obavlja kupanje bebe temperatura prostorije trebalo bi da iznosi 24 do 26 0C, a temperatura vode za kupanje oko 37 0 C.

 

Prvi podoj!

Trenutak prvog podoja obično usledi u prvih nekoliko sati po rođenju bebe. Kod rođenja prve bebe ili kod porođaja carskim rezom, mleko obično ne nadolazi odmah. Nekada je to i posle dva do tri dana od porođaja. Tokom ovog perioda veoma je važno prinošenje bebe na mamine grudi i sprovođenje takozvanih vežbi dojenja, koje ne traju duže od nekoliko minuta na svakoj dojci, ali su važne za podsticaj uspostavljanja laktacije. Prvi i svaki naredni podoj obavlja se u prisustvu medicinskog osoblja, koje je mami i bebi sve vreme na raspolaganju. U nedostatku majčinog mleka beba će biti nahranjena primerenom količinom takozvane adaptirane mlečne formule.

 

Nešto više o dojenju!

Prvo mleko naziva se kolostrum i izgledom i sastavom se razlikuje od mleka koje kasnije nadolazi. Njegove količine nisu velike, ali je njegov unos izuzetno važan za bebu.

Prvih nedelja broj podoja je obično veliki i iznosi 10 do 12 i više dnevno. Kasnije se ustali na 6 do 8 podoja tokom 24 sata. Trajanje podoja prvih dana je kratko. U početku oko 5 minuta na svakoj dojci. Kasnije, kako mleko nadolazi, trajanje podoja na svakoj dojci se produžava na oko 10 do 15 do 20 minuta.

Veoma je važno da podoj na jednoj dojci traje dovoljno dugo, jer je kvalitet mleka u prvoj i drugoj polovini podoja različit, a veoma je važno da beba unese mleko sa početka i kraja podoja. Nije neophodno da beba uvek doji obe dojke, već to može činiti naizmenično tokom svakog podoja, Ukoliko je tokom prethodnog podoja dojila obe, naredni treba započeti na dojci na kojoj je prethodni završen. Može Vam se desiti već kratko vreme po ustaljivanju podoja, da pri samoj pomisli na bebu mleko samo krene, što je normalna, fiziološka reakcija.
Veoma je važno da tokom boravka u porodilištu u cilju uspostavljanja i održavanja laktacije mama usvoji i savete o svojoj pravilnoj ishrani, odmoru i snu.

 

Problemi tokom dojenja!

Tokom dojenja se ponekad mogu javiti problemi vezani za nadolaženje velike količine mleka, kao i problemi vezani za ravne, uvučene ili ispucale bradavice.

Ukoliko se dojke neadekvatno i nepotpuno prazne izmlazanjem nakon podoja, može doći do zastoja mleka, pojave nabreklosti i bola, sa stvaranjem upalnog procesa u dojkama i pojave povišene telesne temperature, što zahteva lečenje. Zato je veoma važno da tokom boravka u porodilištu mama ovlada principima izmlazanja odnosno pravilnog pražnjenja dojki ukoliko mleko nadolazi u količini većoj od one koja je bebi tokom ovog perioda potrebna, bilo da to čini ručno ili pumpicom za izmlazanje.

Da bi se izbegla pojava drugih komplikacija potrebno je da mama usvoji pravilne principe vezane za higijenu ruku i dojki, pravilan i udoban položaj tokom dojenja, pravilno prihvatanje i držanje bebe tokom podoja, pravilno prihvatanje dojke odnosno bradavice i areole od strane bebe, pravilnosti toka i završavanja podoja, odnosno odvajanja bebe od dojke.
Uvek imajte na umu da je majčino mleko najbolja hrana za bebu i da sadrži sve što je Vašoj bebi potrebno u prvih šest meseci!

 

Boravak u porodilištu posle prvog podoja!

U periodu koji sledi nakon prvog podoja beba spava, hrani se i presvlači na svaka tri do četiri sata ili češće ukoliko je to potrebno. Kupa se jedanputa dnevno, neguje joj se koža, obrađuje pupčani patrljak, meri i beleži telesna težina. Sve vreme boravka u porodilištu bar dva puta dnevno mere se i beleže se takozvani vitalni parametri bebe, kao i bilo kakvo odstupanje od očekivanog u izgledu i ponašanju bebe.
Mama (i tata) se sve vreme obučava, i u meri koju ona sama određuje, učestvuje u postupcima hranjenja i nege bebe.
Pre otpuštanja iz porodilišta beba po protokolu dobije BCG vakcinu protiv tuberkuloze u levo rame. Iz pete joj se uzima uzorak kapilarne krvi za takozvani metabolički screening u cilju ranog otkrivanja hipotireoze i fenilketonurije, metaboličkih poremećaja koji ako se na vreme ne otkriju i ne leče mogu imati ozbiljne posledice.

 

Odlazak kući!

Ukoliko je sa mamom i bebom sve u redu odlazak kući se planira treći ili četvrti dan po rođenju. Beba se pre otpusta još jednom detaljno pregleda. Mami se još jednom daju detaljna uputstva za ishranu i negu novorođene bebe.

Za predupređivanje rahitisa i hemoragijske bolesti novorođenčeta na isključivoj ishrani maminim mlekom preporučuje se primena vitamina D3 + K1 u standardnim dozama od sedmog dana do navršena tri meseca života. Potom se do navršene prve godine nastavlja primena samo Vitamina D3 u dozi od 400 i.j. dnevno.

U okolnostima kombinovane ishrane ili ishrane isključivo adaptiranom mlečnom formulom primena ovih vitamina sprovodi se u skladu sa preporukom pedijatra. Pri izlasku iz porodilišta mama dobija otpusnu listu za bebu koja sadrži sve potrebne podatke koji se tiču rođenja bebe, kao i svih bitnih dešavanja u vezi bebe tokom boravka u porodilištu. Dogovara se prvi redovan kontrolni pregled novorođenčeta, koji sledi uglavnom tri do pet dana nakon otpusta iz porodilišta i obuhvaćen je Programom porođaja. .

 

Ponekad se može desiti!

DA beba ne zaplače odmah po rođenju, da nema dobru boju kože, dobar mišićni tonus, da su reakcija na nadražaj, pokreti disanja i/ili srčana radnja neadekvatni, pa je potrebno sprovesti odgovarajuće postupke kojima se zdravstveno stanje bebe poboljšava i stabilizuje. Oslobađaju se disajni putevi bebe, vrši se taktilna stimulacija i primenjuje ventilacija pozitivnim pritiskom, čime se najčešće uspostavlja vitalnost. Retko su potrebni, drugi, složeniji postupci reanimacije. Ovakvoj, ali nekada i bebi vitalnoj na rođenju, u kasnijem toku ponekad bude potrebna potporna kiseonična terapija, što je razlog za smeštaj bebe u inkubator. Oporavak ovakve bebe najčešće usledi u prvih 12 do 24 sata. Ukoliko se to ipak ne desi u prvim satima po rođenju, beba će iziskivati dopunska dijagnostička ispitivanja i upućivanje u Ustanovu specijalizovanu za lečenje.
DA se beba rodi sa određenim nedostatkom, koji može iziskivati potrebu konsultativnog pregleda subspecijaliste određene struke u ovom ranom ili kasnijem životnom dobu.
DA je u prvim danima života potrebno da beba dobija antibiotsku terapiju putem intravenske linije, zbog određenih faktora rizika koji su postojali pre njenog rođenja. Klinički pregled bebe pritom uopšte ne mora ukazivati na prisutnu infekciju. U ovim okolnostima potrebno je učiniti osnovne laboratorijske analize i intenzivno pratiti kliničko stanje bebe. U slučaju liničkog i/ili laboratorijskog pogoršanja beba se upućuje u Ustanovu specijalizovanu za lečenje .
DA beba u prvim danima života požuti, što je normalna, fiziološka pojava. Međutim, intenzivnija žuta prebojenost kože ukazuje na visoke vrednosti bilirubina koji je odgovoran za pojavu novorođenačke žutice. Ovo zahteva uzimanje uzorka bebine krvi za laboratorijske analize i sprovođenje takozvane foto terapije. Ona podrazumeva smeštaj bebe u inkubator i izlaganje posebnoj vrsti plave svetlosti koja ubrzava razgradnju bilirubina čime se sprečava nastanak potencijalnih komplikacija. Beba se tokom sprovođenja foto terapije uobičajeno donosi mami na podoj. Ponekad je tokom ovog perioda potrebno da beba putem intravenske linije dobije nadoknadu tečnosti. Novorođenačka žutica uz primenjenu terapiju uobičajeno prođe tokom nekoliko dana. Samo ponekad može iziskivati upućivanje bebe u Ustanovu specijalizovanu za lečenje.

 

Ponekad, istina veoma retko, može se desiti DA se zdravstveno stanje bebe koja je rođena bez očiglednih faktora rizika, vitalna i dobro prilagođena na vanmaterične uslove života, postepeno ili iznenada promeni. Ovo neizostavno iziskuje detaljan klinički pregled i dopunska laboratorijska i druga ispitivanja u cilju pronalaženja razloga novonastalog stanja i preduzimanje svih potrebnih terapijskih mera za njegovo razrešenje. Ovakva novorođenčad, nekada iziskuju i potrebu upućivanja u Ustanovu specijalizovanu za lečenje teško bolesne dece. Najčešće su u pitanju izuzetno retka stanja koja je intrauterino, ali i postnatalno do početka kliničkog ispoljavanja, praktično nemoguće dijagnostikovati. Redovnim praćenjem vitalnih parametara novorođenčeta, ponavljanim kliničkim pregledima tokom boravka u porodilištu, kao i edukacijom roditelja, omogućava se prepoznavanje ovakvih stanja u njihovoj najranijoj fazi ispoljavanja, čime se pruža mogućnost za pravovremeno preduzimanje dopunskih dijagnostičkih ispitivanja i primerenih terapijskih postupaka.

 

Stručni tim "OB MediGroup" je tu da Vam pruži podršku i pomogne da prvi dani novog člana Vaše porodice započnu u toplom, prijateljskom i sigurnom okruženju.

 

Dečji lekar Opšte bolnice MediGroup
Tatjana M. Cvetanović - pedijatar, kardiolog