Po izlasku iz porodilišta

Nazad

Prvi kontrolni pregled novorođenčeta

Uobičajeno se zakazuje tri do pet dana nakon otpusta novorođenčeta iz porodilišta. Razlozi su nekoliki. Da se proceni opšte stanje i vitalnost novorođenčeta. Da se stekne uvid u adekvatnost hranjenja. Da se u postojećim okolnostima proceni ikterus prevashodno praćenjem vrednosti transkutano merenog bilirubina. Da se sagleda pupčana regija. Da se stekne uvid u adekvatnost kvaliteta nege kože pelenske regije, kao i sveukupne nege novorođenčeta. Da se odgovori na pitanja roditelja koja su se nametnula tokom boravka kod kuće. U skladu sa time obavlja se informativni razgovor sa roditeljima i novorođenče kompletno pregleda.

 

Ishrana novorođenčeta

Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče i u okolnostima adekvatnog napredovanja u telesnoj težini isključiva. Međutim, ukoliko novorođenče u telesnoj težini stagnira ili gubi naglašava se potreba dohranjivanja, bilo izmlazanim majčinim mlekom ukoliko ga ima, bilo adaptiranom mlečnom formulom, uz obavezan podoj koji prethodi dohrani. Za očekivati je da novorođenče u ovom periodu ima i 10 do 12 i više podoja dnevno. Uz dohranu se broj obroka mora svesti na šest do osam.

Ukoliko dominira ishrana majčinim mlekom, a gubici tečnosti su uobičajeni, nije neophodno novorođenče nuditi prokuvanom vodom. Čaj se ne preporučuje.
Novorođenčad u prvim danima i nedeljama života, naročito ona na ishrani majčinim mlekom, uobičajeno mogu imati vrlo česte postprandijalne (obrokom uslovljene) stolice, ili pak stolicu eliminisati jednom u tri do pet ili više dana.

 

Žutica novorođenčeta

 

U okolnostima adekvatnog hranjenja i odsutnih ozbiljnih faktora rizika uglavnom se na kontrolnom pregledu uoči slabljenje ikterusa (žuta prebojenost kože) i zabeleži pad vrednosti transkutano merenog bilirubina. U slučaju da su izmerene vrednosti visoke, i u odnosu na uzrast, gestaciju i eventualno prisutne faktore rizika, iziskuju praćenje i/ili bude sumnju na potrebu za primenom terapije, preduzimaju se adekvatne preventivne i terapijske mere.

 

Pupčana regija

 

Na prvom kontrolnom pregledu u pupčanoj regiji najčešće još uvek bude prisutan sasušen ostatak pupčanika, premda ponekad usledi i njegovo odvajanje od pupčane rane u kojoj se u tim okolnostima mogu primetiti tragovi sukrvice i/ili oskudnog detritusa (fiziološki odumrlog, raspadnutog tkiva). Uobičajen je tretman pupčane regije lokalnim antiseptikom, Npr. Octenisept sprej, uz obaveznu zaštitu sterilnom gazom do odvajanja ostatka pupčanika i potpune epitelizacije pupčane regije. U slučaju da i posle petnaestak dana od rođenja ne dođe do otpadanja pupčanog patrljka, ili da roditelji u međuvremenu primete krvarenje, crvenilo, sekreciju u predelu pupčane regije, potreban je pregled pedijatra.

Pelenska regija Prilikom svakog menjanja pelena naglašava se potreba za primenom tekuće tople vode, blagog hemijskog sredstva i obavezno neutralne, masne kreme, Npr. Pavlovićeva mast, uz vrlo ogranicenu i jasno definisanu primenu vlažnih maramica isključivo za mehaničko uklanjanje tragova krupne nečistoće sa kože.

 

Kupanje i nega

 

Savetuje se da se kompletno kupanje bebe uz primenu penušavih hemijskih sredstava sprovodi jednom u dva do tri dana, a kupanje samo toplom vodom, naročito u okolnostima povećane temperature sredine, svakodnevno. Nega kože celog tela primenom neutralne zaštitne kreme jedanputa dnevno se takođe preporučuje, prevashodno u prve tri nedelje, kada bebina koža još uvek ne produkuje sopstvene masnoće. Umivanje lica tekućom vodom treba da bude uobičajeno, višekratno, kao i mazanje tankim slojem neutralne kreme. Primena štapića za uši, sa ili bez graničnika, kao i aspiracija nosnih hodnika sa ili bez primene fiziološkog rastvora ne treba da bude deo uobičajene svekodnevne, višekratne, nege novorođenčeta.

 

Spavanje

Periodi sna između obroka u prvim danima i nedeljama ne bi trebalo da budu duži od tri do četiri sata, naročito ako su u pitanju novorođenčad koja su pre vremena rođena, ona čija je težina ispod 3000 g, novorođenčad čija je koža žuto prebojene ili imaju neki drugi faktor rizika.

 

Temperaturno okruženje

 

Uobičajena temperatura prostorije u kojoj beba boravi treba da bude između 20 i 22 0 C. Kada se obavlja kupanje bebe temperatura prostorije bi trebalo da iznosi 24 do 26 0C, a temperatura vode za kupanje oko 37 0 C. Ukoliko je temperatura veća od preporučene prilagoditi garderobu i prekrivač, novorođenče ponuditi prokuvanom vodom i aksilarnim pristupom proveriti telesnu temperaturu. Novorođenče udaljiti od sredstava za rashlađivanje ili grejanje.

 

Boravak napolju

 

Preporučuje se posle druge nedelje života kada se uspostavi jasan pozitivan trend adekvatnosti hranjenja i nege, kada su vremenske prilike primerene u smislu odsustva vetra, padavina, ekstremno niskih i visokih temperatura, nedozvoljene radijacije sunčevog spektra... epidemiološke prilike odgovarajuće i broj ljudi u okruženju nije veliki.

 

Obavezan odlazak pedijatru

 

  • Ukoliko novorođenče neutešno plače, a njegove fiziološke potrebe, za hranom, vodom, čistom pelenom, regurgitacijom vazduha iz želuca su zadovoljene.
  • Ukoliko se teško budi iz sna, odbija da jede, povraća, ima izmenjene stolice, žuto je, bledo, plavičasto, ubrzano i/ili otežano diše, oznojeno je, trbuh mu je napet, ima povišenu telesnu temperaturu, ili bilo koji drugi znak koji je neuobičajen i brine roditelje...

 

Dragi roditelji,

Uvek imajte vremena za svoje dete. Na 1001 način pokazujte mu da ga volite.

 

Dečji lekar Opšte bolnice MediGroup
Tatjana M. Cvetanović - pedijatar, kardiolog