Inkontinencija – simptomi i lečenje

Nazad

U jugoistočnoj Evropi oko 50 odsto žena starijih od 50 godina pati od inkontinencije, ali se tek svaka deseta javi lekaru zbog toga. U populaciji starijoj od 70 godina oko 30 odsto muškaraca nema potpunu kontrolu mokrenja.

Autor teksta: Dr Ranko Herin, specijalista urologije MediGroup

Inkontinencija, odnosno nevoljno oticanje urina iz bešike, javlja se u svim starosnim dobima i kod oba pola, ali znatno češće kod žena. Broj žena sa inkontinencijom postepeno raste nakon navršenih 30 godina starosti, dok se inkontinencija kod muškaraca javlja uglavnom nakon navršenih 50 godina.

Kada je reč o mlađim uzrastima, pri polasku u osnovnu školu oko 10 odsto dece još uvek ne kontroliše u potpunosti mokrenje. Bez ikakvog lečenja, do polaska u srednju školu, procenat dece sa inkontinencijom pada ispod jedan odsto.

Važno je znati da postoje različiti oblici inkontinencije. Umokravanje u snu naziva se noćna enureza, a umokravanje u budnom stanju je inkontinencija urina. Kod žena postoje dve osnovne vrste inkontinencije - stres inkontinencija, koja predstavlja nevoljni gubitak urina pri naprezanju i urgentna inkontinencija, koja predstavlja nevoljni gubitak urina kome prethodi iznenadan, snažan nagon na mokrenje (hitnost, urgencija). Kod muškaraca se javlja još i tzv. „overflow“ inkontinencija (prelivanje preko pune bešike) i kapanje urina neposredno nakon voljnog mokrenja.

Osnovni razlozi za pojavu stres inkontinencije su više od tri vaginalna porođaja, produžen porođaj, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti. Urgentnu inkontinenciju mogu uzrokovati dugogodišnje pušenje, problemi sa kičmom, različita neurološka oboljenja, ali je uzrok urgencije najčešće nepoznat. Pored navedenog, kod muškaraca, različita oboljenja prostate mogu za posledicu imati gubitak kontrole mokrenja. Naravno, mnoga druga oboljenja i stanja organizma mogu isprovocirati ili pogoršati umokravanje (starost, demencija, lekovi, operacije, zračenje itd).

Ranije, lekari nisu imali način da postave tačnu dijagnozu i utvrde kome bi operacija mogla pomoći. Danas, nije više tako. Urodinamsko ispitivanje omogućava da se utvrdi koja vrsta inkontinencije je u pitanju. Tek nakon toga, moguće je precizno odrediti koji je najbolji način lečenja: vežbe, lekovi, stimulacije strujom, mala intervencija ili veća operacija.

Svaki oblik inkontinencije može i spontano da se povuče. Tek ukoliko nakon šest meseci osoba još uvek ne može da kontroliše mokrenje, pristupa se lečenju. Promena načina života takođe može pozitivno uticati na lečenje – pod čime se podrazumeva smanjenje telesne težine, smanjen unos kofeina i gaziranih pića, lečenje opstipacije i plućnih problema, izbegavanje naprezanja, mokrenje pre pune bešike, itd.

U Srbiji još uvek ne postoje tačni podaci o procentu žena sa inkontinencijom, mada određena istraživanja ukazuju na to da smo na nivou ostalih evropskih zemalja. Zanimljivo je da je stres inkontinencija znatno češća kod belih žena nego kod žena poreklom iz Azije ili Afrike. Ipak, u zemljama poput Čada, gde su mnogočlane porodice pravilo, procenat žena sa inkontinencijom nakon navršenih 60 godina dostiže čak 95 odsto.